Danas se mi zajednički molimo, razgovaramo i organizujemo zajedničke humanitarne akcije. Jedino što ne možemo zajedno je da se pričešćujemo. Ostala je još samo ta prepreka na putu ujedinjenja.
Kurir: Znači, Crkva nema ništa protiv dolaska pape?
Episkop Lavrentije: Crkva bi drage volje prihvatila da dođe papa. Čak i dalaj-lama da dođe, mi bismo ga prihvatili oberučke. Ali, naš narod, posebno onaj u zapadnim krajevima, koji su ustaše zavile u crno, naljutio bi se na majku crkvu. Ipak, ne možemo mi celog života ići leđima u budućnost. To mora jednom da se završi.
Logično pitanje bi bilo DA LI JE OVO MOGUĆE???
Meni jeste a verujem i većini prisebnih vernika, da je OVO moguće. Ovakav intervju!
Znači, da nije "onog tamo naroda u zapadnim krajevima koji su Ustaše zavile u crno", ihaha, davno bi smo se mi "pokatoličili"!!!!!
Pa gde će Vam duša Preosvećeni Vladiko??? Pet puta sam imao čast sa vama da razgovaram. Niste tada tako govorili! Poslednji put 2002.godine kada ste mi Vi lično uručili Vaskršnje jaje na drugi dan Vaskrsa! Aman za aman!
Čestitke Uredništvu NSPM za ovaj preneti intervju, imamo sada temu za narednih pet dana! Pasus po pasus!
A oko vladike Artemija, o pa tu spremam jedno 10 komentara. STRAŠNO!
Odoh sada na Prvu Vaskršnju Liturgiju (ponoćnu), pa se javljam.
Bože praštaj nam!
Preporuke:
0
0
2
subota, 03 april 2010 23:25
Dokad
Hajde, malo više poštovanja prema gospodinu Lavrentiju, pa ponovo da komentarišete.
"Gde će vam duša?", zakočite malo..
Preporuke:
0
0
3
subota, 03 april 2010 23:29
Petar
Ovo je zaista strašno...
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 04 april 2010 00:45
300 + 1
Možda bi on bio idealan episkop da je bio postavljen u neku drugu eparhiju u Srbiji. Ali, dole je saradnja neophodna, pogotovo s onima koje je Zapad tamo postavio.
Prvu recenicu mogao je da izgovori neko od Titovih birokrata za pokojnog Patrijarha Pavla dok se mucio odrzavajuci srpsku veru i crkvu na Kosovu. Birokratske kombinacije (mozda bi on bio...) ne slazu se sa ucenjem crkve. Nismo mi (niste ni vi u Saboru) to odlucili. Odlucio je Neko Drugi, Bog u Koga verujemo i Kome se molimo.
Drugu recenicu zaista ne mogu da razumem; cak i preosveceni vladika veruje da ce 'kooperativnoscu' sa okupatorom nesto dobiti. Pa, u cemu je to onda episkop srpske crkve po svom svedocenju istine (uprkos svih zala i pritisaka), po svojoj stamenosti i moci anticipacije (predvidjanja) bolji od prosecnog i jako kratkovidog glasaca Borisa Tadica koji veruje da srpski narod sve zrtve podnosi zbog neke nagrade u Evropskoj Uniji, a ne zbog cilja koji je sada sasvim ogoljen - totalne promene nacionalnog identiteta.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 04 april 2010 00:45
milos
ko prati desavanja u nasoj crkvi se nece iznenaditi ovim inervjuom. Avaj da je samo Lavrentije jedini i da je kod nas samo ta pojava. Neka da tesi to sto su sveti oci ovo doba predvideli i objasnili. HRISTOS VOSKRESE!
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 04 april 2010 01:46
Zoran Popović
Ako upoštimo shvatanje da je Bog stvorio crkvu ili sve crkve, bogomolje.
Episkop Lavrentije: Crkva će težiti tome da se približi svom narodu, ali neće klečati pred njim. Ipak, vernik treba da bude svestan da je spasenje potrebno njemu, a ne Crkvi.
Ovo shvatanje Crkve kao monopola na posredovanje prilikom spasenja duše je tragično i osnovna samoponištavajuća greška.
Nemogu da poverujem da ovo sve izgovara učenik Svetog Vladike Nikolaja.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 04 april 2010 10:15
Dostojevski
Nauke i zanate možemo primati sa Zapada, ali veru ne, jer je i Zapad nema. Zapadno hrišćanstvo sasvim se mehanizovalo i pretvorilo u jednu nasilničku instituciju koja želi da gospodari, a ne da služi..Katolicizam umesto da diže ljude ka bogu, spustio je boga na zemlju. Protestantizam nema ničega pozitivnog. Njegov smisao je u protestu i negaciji. Nestane li katolicizma, nestaće i protesta, ali neće nestati katolicizma, jer se on obnavlja u zapadnom socijalizmu. On će sa svojim ateizmom i egoizmom dovršiti razaranje zapada.
Hristos Vaskrse!
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 04 april 2010 11:02
manje strasti i površnosti
Mržnja i jed su vrlo loši saveznici... I lako umeju da zamute pogled i um pri čitanju. I treba ih izbegavati. Pogotovo na Dan Vaskrnuća. Nigde u tekstu intervjua sa preosvećenim vladikom Lavrentijem ne piše i ništa ne implicira da bismo se mi već "odavno pokatoličili" da nema Jasenovca i naše poklane zapadne braće, već samo stoji da je taj strašan zločin i držanje dela katoličkog klera prepreka koja stoji pred eventualnom papinom posetom. I ja mislim da u vaskršnjoj Poslanici nije bilo razloga da se od svih episkopa izdvaja jedan i to baš trenutno najkontroverzniji Atanasije i nisam srećan kako funkcioniše crkveni vrh, ali to nema mnogo veze ni sa časnim gospodinom Lavrentijem, ni sa ovim njegovim iskrenim intervjuom. Znam da je crkva pod udarom sa svih strana i da to pogađa mnoge iskrene patrote i vernike. Ali, imam utisak kao da neki od komentatora svesno ili nesvesno dolivaju ulje na vatru i, Bože me prosti, zaista izgledaju kao provokatori. HRISTOS VOSRESE!!!
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 04 april 2010 11:16
Prečanin
Hristos Vaskrse!
Vladika Lavrentije je došao na Zapad prije četrdesetak godina među podijeljene, zavađene, obezbožene i suprostavljene Srbe. Prije toga službovao je po zabitima Krajine. Svuda je okupljao, mirio, misionario, oplemenjivao...Jedan sam od živih svjedoka onog (ne)vremena i djela ovog čestitog monaha. Gdje god se našao On je ličnim primjerom, časnim životom i pregalaštvom činio za svoj narod i njegovu Crkvu sve što je mogao. Ovaj čovjek ima šta da kaže i zna šta da kaže. Pripadam ljudima koji ga cijene i poštuju. Vjerujem njegovim riječima i namjerama.
E sada, da On nije po mjeri kritizera koji sve znaju ali malo šta čine (izuzev zabadanja trnja u zdravo tijelo)...i to je, nažalost, naša realnost.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 04 april 2010 14:24
Zvonimir Kostić
HRISTOS VASKRSE! Tužno je na današnji najradosniji hrišćanski dan čitati ovakav intervju. Stavovi g.Lavrentija, blago rečeno, zabrinjavaju.
Episkop Lavrentije: Činjenica je da dolazi sve više mladih episkopa, koji najbolje razumeju današnje vreme. Vreme se menja i svakih deset godina mi imamo drugu situaciju u društvu, a svaka nova generacija ima drugačiji ukus i potrebe.
A gde je ovde svetosavska tradicija kojom se i narod i SPC ponose. Da se svakih deset godina vera prilagođavala drugačijim interesima i potrebama, da li bi to uopšte bila vera. Vera u šta?
Episkop Lavrentije: Crkva će težiti tome da se približi svom narodu, ali neće klečati pred njim. Ipak, vernik treba da bude svestan da je spasenje potrebno njemu, a ne Crkvi.
A ja bio uveren da je upravo suprotno, da su vera, narod i crkva jedno, nerazdvojni. A episkop kaže da će Crkva TEŽITI da se PRIBLIŽI svom narodu. Teško je razumeti i ostati spokojan...
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 04 april 2010 17:47
Goran Jevtović
E, sad za one koji su nas upozoravili na post, na ljubav (pa makar i lažnu), na slepu poslušnost Sinodu i odlukama oko episkopa Artemija, pitanje - da li je ovo što izreče v.Lavrenitije, Pravoslavlje? Da li je ovo poštovanje Kanona, Svetog predanja, Ustava? Da li se Artemije okružio se kriminalcima ili je posredi nešto drugo, mnogo, mnogo opasnije?
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 04 april 2010 19:00
Vozi Miško
Ovaj intervju nije, ne može biti realan! I to za Vaskrs! Gde će ti duša, Lavrentije?
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 04 april 2010 19:13
Darko Stanojević
Razumeo bih ovakav intervju, tj. izvedene zaključke g.Lavrentija, da je objavljen pre dvadeset godina, kada su komunisti još uvek otvoreno gazili po svemu crkvenom/duhovnom, ili da je objavljen i pre toga, ali u dijaspori.
2010. Crkva nema Državu protiv sebe.
Sada se Oci bore između sebe, a poneki, Bogme, i protiv naroda.
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 04 april 2010 21:16
Diapazon
".....Katolička crkva mogla je da ublaži mnoge nesreće koje su naš narod zadesile od njenih vernika. Ona to nije učinila i to naš narod pamti. To je razlog zbog kojeg papa još nije posetio našu zemlju, a obišao je ceo svet."
Naravno, i ja se slazem, Papa bi trebalo da jednoga dana dodje i poseti Svetu Srpsku Zemlju, pogotovu Kosovo i Metohiju.
Trebalo bi da se sagne polubi tu krvlju napojenu zemlju a potom se izvini Srpskom Narodu za sve grehe koje su Katolici cinili Srbima. Posle treba da ode na Svetu Goru, i tamo se zamonasi i time dokaze da je pravi Hriscanin, a ne samo Katolik.
Preporuke:
0
0
15
nedelja, 04 april 2010 21:46
Tatijana
Ono što doživljavaju prvoborci petog okrobra, jer nisu imali pojma zašta se bore, evo doživljavaju i vernici jer ne znaju šta slave.
Katolička Crkva je najveća sekta na svetu, a kako svako ima svoj JUL, unutar te najveće sekte su Jehovini svedoci kao isti. Zar vam se ne čini kada čitate kako Papa papi, da čitate ustvari Kule Vavilonske. I dok svi napadaju Jehovine a brane Hrišćanstvo, nikome da bude jasno da brani upravo ono što misli da napada. Vrlo perfidna igra, ali naučili smo je napamet.
Mi smo, evo, živi svedoci falsifikovanja istorije. Posle svega što znamo o toj kriminalno-zanatlijskoj delatnosti, ne treba da se bude mnogo pametan pa da se shvati kako je falsifikovanje religije delo istog autora, i da je za cilj imalo stvaranje defetističkog mentalnog sklopa. Ono istorijsko, naučili smo i to, ima za cilj opravdavanje biološkog uništavanja čitavih naroda. Ne bih da slikam detalje, samo se treba setiti kako se tome suprotstavilo onih 300 i njihovih i naših, Čokeških, i kako se to radilo onda dok je još bilo pameti. 1389-e se nije služio moleban, nego se prvo čitala molitva, pa potezao mač i štit. Danas to naravno nije civilizacijski. Pragmatično je biti dovoljno ovca i biti dovoljno žrtva, biti ubeđen da si takav nemoćan mio nekome drugom a ne samo onome ko te takvim dresirao.
Da, a o vaskrsu? Pa ovaj srpski narod je odavno slavio uskrnuće ante Christum natum. Pitanje o tome kakvo se sad to uskrsnuće se slavilo, stvarno bi me dotuklo.
Preporuke:
0
0
16
nedelja, 04 april 2010 22:31
milos
Episkop Lavrentije je iskren i to se nemoze osporiti. Da su i drugi nasi episkopi tako iskreni bilo bi nam lakse. Ovako moramo da se trudimo da razumemo prave razloge napada na episkopa Artemija i.t.d. Jos kad se u to umesaju i mediji poput B92 i ostalih manje vise slicnih,zbrka postaje totalna. Ostaje pitanje/ SA ILI BEZ PAPE?> Odlucite sami
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 05 april 2010 01:18
Johnny
@ 04 april 2010 16:47 G. Jevtović .HV poštovani ! Mislim da su odavno nastala vremena da mirjani najodlučnije brane Božiju crkvu od crnorizaca , Mitromanija je mnogima udarila u glavu , zar ne ?
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 05 april 2010 03:08
Leo
Vladika je odraz ovog vremena i shvatanja da je crkva politička organizacija a priča o Bogu romantičan način da se zaluđuju mase. Moglo bi se štošta odgovarati i odgovarati što kaže Goran, ali čemu.
Pitanje je šta verni čovek da radi? Kad dođe vreme da antihrist paradira kao Xrist kako ćemo ga poznati? Hoćemo li mu se klanjati ako dođe u zlatnim odeždama, u sjau i slavi? Šta ako većina pođe za njim, a prokažu i raspnu verne? Je li SPC još uvek SPC i kad vladike kažu da im narod ne treba (ako hoće, hoće, a ako ne može i bez njega)? I šta ako se ovde ne radi o jednom vladici, ako je takav i sinod i većina u Saboru? Odgovaramo li mi za naša dela crkvi ili Bogu? Trebamo li se uzdati u crkvu da sačuva veru, kad i sami znamo da je crkva na udaru i spolja i iznutra?
Pitanja je puno, a ona samo izgledaju da više pristaju nekom verskom portalu. Ne verujem da na njih može ogovoriti ikakav portalski propovednik, to može samo svako sam sa svojom savešću razrešiti. A NSPM-u hvala što nam daje informacije koje nam trebaju, a ne laži i obmanu.
I kao što dajemo i delimo, pogotovo za Uskrs, ne zaboravite još jednog našeg prijatelja: NSPM. Link je ispod svakog teksta.
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 05 april 2010 09:15
lakon
Sta reci?Jednostavno,ovakvi stavovi"nemaju alternativu".
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 05 april 2010 10:56
Dalibor Škorić
"Episkop Lavrentije: Crkva će težiti tome da se približi svom narodu, ali neće klečati pred njim. Ipak, vernik treba da bude svestan da je spasenje potrebno njemu, a ne Crkvi."
Sveštenik juče na Vaskršnjoj Liturgiji u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Zemunu:"Crkva nisu samo sveštenici, Crkva je sveštenstvo, monaštvo i vi-laos, narod Božiji, čija je glava Hristos." Ovu definiciju sam čuo od nekoliko sveštenika i pročitao na mnogo mesta u Pravoslavnoj literaturi. Sad me zanima kako Preosvećeni Vladika shvata Crkvu i šta znači "Spasenje je potrebno njemu (verniku) a ne Crkvi". Ako je prva definicija tačna onda vladikina rečenica znači "Spasenje je potrebno Crkvi, a ne Crkvi" ili Vladika ima drugo shvatanje u kojem postoji podela na "vernike" i "Crkvu", odakle vodi poreklo takvo shvatanje i na čemu je utemeljeno? (I šta su onda bili Sveti Apostoli, "vernici" ili "Crkva"?)
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 05 april 2010 11:19
Darko Stanojević
Sećajući se ovih jevanđelskih svedočanstava i istine o Vaskrslom Gospodu našem Isusu Hristu, „u kome živimo, krećemo se i jesmo” (Dap 17, 28), pastirskom brigom rukovođeni, pozivamo vas, deco naša duhovna, da ispovedate i čuvate svoju veru u Vaskrsenje, ne rečima već životom i delima. Uz to, sveto Jevanđelje nas opominje da se klonimo „parasinagoga”, što znači zasebnih okupljanja sektaškog tipa, kao i lažnih proroka i učitelja, jer oni „dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi” (Mt 17, 15).
G.Leo, ovog citata iz Vaskršnje Poslanice sam se odmah setio kada ste postavili ona jednostavna, a STRAŠNA pitanja u Vašem komentaru.
S tim, da na većinu njih već, užasnuti, vidimo ovih dana odgovore svojim očima i ušima, ali izgleda ne smemo sebi da priznamo da je to istina, jer će nam se srušiti jedan od temelja na kome stojimo. :(
Hristos Voskrese!
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 05 april 2010 13:33
gorštak
Kurir: Da li je jedno od rešenja organizovanje različitih sadržaja za mlade pri crkvi? U Grčkoj se, recimo, mladi sastaju u crkvenim portama, imaju internet klubove, voze rolere... Episkop Lavrentije: I naša je želja da se tako približimo narodu, ali smo, zbog teških okolnosti decenijama i vekovima, zaostali u odnosu na druge pravoslavne crkve. Želimo da se naši vernici u crkvi osećaju kao u svojoj kući i u tome ćemo uspeti, ako Bog da zdravlja.
''Zaostali''?! – zato što u crkvenim portama nemamo ''internet-klubove'' i ''roler-staze'' za mlade?!?!
Ako stvari budu išle kako idu, 2020. godine intervju sa srpskim vladikama će izgledati ovako:
Novinar: Kako gledate na inicijativu mladih da se kanonizuju DŽon Lenon i Kurt Kobejn?
Episkop: Takva inicijativa će biti uzeta u obzir već na sledećem zasedanju Sabora. DŽon Lenon i Kurt Kobejn dali su nemerljiv doprinos svetskom jedinstvu, miru i toleranciji, oni su postradali za te ideje i mi kao članica Globalne crkve, moramo izaći u susret mladima koji poštuju njihovu žrtvu.
Novinar: Nije mali broj Srba koji protiv toga oštro negoduje?
Episkop: Znate, oduvek je bilo zavedenih i ostrašćenih pojedinaca koji su vukli unazad. Koliko god da ih ima, mi nećemo klečati pred njima, radi dobra naše crkve i budućnosti naše dece. Vi se sećate koliko se prašine diglo oko organizovanja rok-koncerta pred oltarom u katedrali Svetog Save. Ispostavilo se da je reč o grupi ekstremista koji su širenjem populističkih ideja hteli da onemoguće tako plemenit poduhvat koji nam je svima doneo puno radosti. Bili su tu u gostima i Papa i Dalaj-lama i šamani iz istočnih zemalja i divno je bilo gledati srpsku omladinu kako se sa omladinom iz čitavog sveta raduje i veseli na sebi svojstven način. Te minorne ekstremističke grupe moraju napokon shvatiti da je to što čine krajnje bezumno, jer se narod i vera ne brane nasiljem, nego saradnjom sa drugima u duhu socijalnog učenja naše Globalne crkve.
Preporuke:
0
0
23
ponedeljak, 05 april 2010 13:35
"iguman"
Kažu da nije lako biti Srbinom.
Medjutim biti verujućim Srbinom je dugotrajna Golgota, koja je po mojoj oceni teža i od same Hristove.
Nisam verovao da život bez ikakovog krsta može biti tako ugodan.
Preporuke:
0
0
24
ponedeljak, 05 april 2010 20:21
Milojko
Koje nove snage preosveceni GOSPODINE Lavrentije?MOZDA Mirko DJordjevic,koji se pozitivno izrazio o novom kursu SRPSKE CRKVE.Mislite da od crkve treba napraviti mega market.Naprimer prodaja oprostajnica?Mislite li da je dovoljna sama sebi,kada kazete,da jespasenje potrebno narodu !ne crkvi.Sacuvaj nas BOZE od takvih razmisljanja!
Preporuke:
0
0
25
ponedeljak, 05 april 2010 20:41
Baja Patak
Priznajem, ja sam loš hrišćanin/pravoslavac. Pamtim, a ne opraštam. Greh na moju dušu! Episkop Lavrentije kaže: “…Bio sam episkop u Zapadnoevropskoj eparhiji i imao samo osam parohija…”. Da, sećam se. Pre možda tridesetak godina, bio sam u manastiru u Himelstiru na proslavi lekarske slave Sv. Kuzmana i Damjana, po nagovoru nekih kolega iz Nemačke. Tada sam se upoznao, rukovao i razmenio par kurtoaznih reči sa episkopom, jer ja i supruga smo bili skoro jedini posetioci iz Holandije. Cela atmosfera mi se nije dopala, jer – u suštini se sve svodilo na to da se iz naših džepova izbije što više maraka za “dobrotvorne svrhe“ (mada sam pre toga učestvovao u nekim takvim akcijama). Moram reći da sam odrastao (kao potomak ruskih izbeglica u Jugoslaviji) više u okviru Ruske Pravoslavne Zagranične Crkve (RPCZ) – dok ona nije izbegla iz Jugoslavije (ali, dečije uspomene se najduže pamte). Nekako u to doba se u Nemačkoj poveo dugotrajni sudski spor oko ogromne imovine RPCZ tamo – i Moskovske Patrijaršije, koja je, tada, bila pod potpunom kontrolom vlasti i naročito “organa“ SSSR-a, a SSSR je želeo da tu imovinu dobije (nije se radilo samo o crkvama, nego i o stambenim i poslovnim zgradama i zemljištu– drugim rečima o velikom materijalnom bogatstvu). Nemačke sudske vlasti su zatražile mišljenje pravoslavnih episkopa u Nemačkoj o tome da li se RPCZ s njihove strane smatra i uvažava kao pravoslavna crkva, ili kao neko udruženje građana (jer, u celom sporu se radilo o crkvenoj imovini). Mom šoku nije bilo bilo granica kada sam saznao da je vladika SPC, Lavrentije (uprkos ranijim prisnim međucrkvenim odnosima sa RPCZ) , dao mišljenje da RPCZ ne treba smatrati (pravoslavnom) crkvom. To čak ni tadašnja Moskovska Patrijaršija nije tako tvrdila! Mnogo kasnije je došlo i do pomirenja Moskve sa RPCZ; ne znam ishod sudskog procesa, ali ja taj gest vladike Lavrentija pamtim, ne zaboravljam i ne opraštam. Zato i sve što on o bilo čemu izjavi uzimam na znanje sa velikom pregršti soli..
Preporuke:
0
0
26
ponedeljak, 05 april 2010 21:57
Jovica
''Crkva bi drage volje prihvatila da dođe papa. Čak i dalaj-lama da dođe, mi bismo ga prihvatili oberučke. Ali, naš narod, posebno onaj u zapadnim krajevima, koji su ustaše zavile u crno, naljutio bi se na majku crkvu. Ipak, ne možemo mi celog života ići leđima u budućnost. To mora jednom da se završi.''
Nisam iz zapadnih krajeva. Iz centralne sam Srbije i ne želim da papa i dalaj lama dođu u Srbiju. I još nešto. Ne želim ni ovakve episkope.
Preporuke:
0
0
27
ponedeljak, 05 april 2010 23:12
Darko Stanojević
Čak i dalaj-lama da dođe, mi bismo ga prihvatili oberučke.
G.Lavrentije ovim direktno odseče jednu nogu (kinesku) stolice na koju se popela Srbija.
A ako dođe papa, možemo slobodno sami da odsečemo i onu "rusku" nogu.
Omča nam i dalje stoji na vratu, a ta stolica kljakava...
-----
Ipak, ne možemo mi celog života ići leđima u budućnost. To mora jednom da se završi.
Samo još da ubedite u to što pričate sluđen srpski narod i osnujete, prirodno, neku stranku koja će imati slogan: "I Evropa i Kosovo".
A, ne... takve već postoje. :(
Preporuke:
0
0
28
utorak, 06 april 2010 05:36
MikiNS
Kakav preosvećeni vladika kada za sebe kaže da je veliki ekumenista, koji nema ništa šrotiv dolaska pape u Srbiju.
Jadna li je ova naša Srbije kada su nam episkopi ovakvi. Nije ni čudo da se Crkva nije ni oglasila povodom izdajničke deklaracije o Srebrenici.
PS: Pročitaste li ljudi šta reče Lavrentije o Dalaj Lami. Pa ovo je stvarno neverovatno da Patrijarh ovo podržava.
Preporuke:
0
0
29
utorak, 06 april 2010 18:02
Prečanin
@ Baja Patak
Nisam ljekar ali imam među njima poznanike i prijatelje pa sam, više puta bivao na njihovim slavama u Himelstiru. Nikada nisam imao takav utisak kao Vi niti sam, iz usta naših ljekara (poznajem najmanje desetak njih) koji su godinama opštili sa Vladikom čuo nešta slično. Zato uzimam sa rezervom i Vašu priču o ulozi Vladike Lavrentija u rusko-ruskim relacijama.
Bio sam stotinu puta u Himelstiru. Vladiku su obilazili najugledniji Srbi iz dijaspore, sa svih kontinenata. Sjećam se i jednog simpozijuma SANU održanog u episkopskom dvoru povodom jubileja Kosovske bitke kada je Vladika ugostio više eminentnih akademika. Govorili su o Vladici sa najvećim poštovanjem i visoko cijenili njegovo djelo. Poštovali su ga i Karađorđevići i Momčilo Đujić i "Zboraši" pa i jugodiplomate.
Preporuke:
0
0
30
utorak, 06 april 2010 21:06
Petar Janketić
Oni su sebi kupovali kuće od para koje je naša sirotinja davala za gladne na Kosovu. Ako se to dokaže, i on mora da bude svestan svoje krivice zato što je dozvolio da to drugi urade u njegovo ime.
Kakva je samo ovo izjava?!? Obratite pažnju na boldovane reči. Prvo se tvrdi nešto što apsolutno nije tačno i što Viši Sud u optužnici protiv oca Simeona i Predraga Subotičkog uopšte i ne spominje (ali zato na neupućene ima velikog efekta u negativnom smislu po v.Artemija i njegove saradnike) i zatim nakon te sablažnjujuće "nepobitne" tvrdnje kaže "ako se to dokaže" ???
Preporuke:
0
0
31
utorak, 06 april 2010 21:54
Goran Jevtović
@ Petar Janketić
Gospodine Petre, sve je jasno. Lavrentije je "preteča" ekumenizma u SPC, i ko je malo pratio prilike u našoj crkvi to mu je pozanto. Kao što znate, čak ga je i Irinije Bulović početkom 70-tih "oštro" upozoravao na to što čini.
Uostalom, poznato je da najviše puta boravio u Vatikanu, da je tamo vodio na desetine svojih sveštenika.
Drago mi je, iako je žalosno, da se pojavio ovaj intervju pre Sabora, baš zbog onih "nevernih Toma" koji u slučaju v.Artemija ne vide "ništa", i bespogovorno veruju Sinodu i perjanicama unijaćenja i svakovrsnog poniženja i rastakanja SPC.
Pozdrav.
Preporuke:
0
0
32
sreda, 07 april 2010 02:54
Maša
Sasvim običan intervju, prijatan, lep. Svako iole neostrašćen u Crkvi tako misli. Vladici Lavrentiju i ostalim vernicima: Hristos vaskrse! A ono što je najlepše je odgovor: Zaista vaskrse! :)
E, ako je tako, a tako je, ne razumem većinu komentara. Većina kao da nikada nije pročitala Sveta Pisma (namerno u množini). Većina piše kao da je Crkva neka organizacija za brigu o srpskoj politici, politička organizacija a ne duhovni, živi skup svih vernih (ma koje nacije bili). Vernike ponekad tišti to što SPC ne okuplja i druge narode Hristu (setim se odmah nekih monaha došlih u našu Crkvu sa Zapada...). To pojedine mesne Crkve čine, ali nije rašireno. Jer je žalosno i šteta da svi ostali ne budu deo sveopšte zajednice vernih. Kako reče apostol Pavle, "nema tu Jevrejina ili Grka već sve i u svemu Hristos!" :)
Hristos je vaskrsao, što znači da je smrt pobeđena! Svaki hrišćanin koji to stvarno misli i oseća ne pridaje svom mišljenju toliku važnost da sebe postavlja iznad Vladike. A sve Vladike sudiće Gospod kad dođe vreme. Dakle, ljudi, ako hoćete da sebi date pravo da komentarišete misli jednog hrišćanskog Vladike, prvo budite u hrišćanskom duhu... sledite Hristove reči i dela.
Preporuke:
0
0
33
sreda, 07 april 2010 22:19
Manojlo
Crkva će težiti tome da se približi svom narodu, ali neće klečati pred njim
Šta je Lavrentije hteo da kaže? U Srbiji, posle skoro šest decenija surove komunističko ateističke diktature, narod počinje da se vraća otačkoj veri i majci Crkvi koja je tu veru u svojim nedrima neiskvarenom sačuvala. Međutim, svedoci smo da mnogi "obraćenici" kao i "neofiti" sa jedne strane ne uspevaju skroz da se očiste "starog" nasleđa i kroz već odavno nametnute kriterijume sada posmatraju i prosuđuju događanja u Crkvi, naravno pogrešno, mimo predanja Crkve, dok sa druge strane, mnogi "neofiti" upadaju u iskušenje druge vrste, naime, najčešće nemajući u porodici tradicionalne primere pravoslavnog poimanja Crkve, u svojoj iskrenoj bogoiskateljskoj potrazi susreću se sa mnogim lažnim i iskrivljenim poimanjima Crkve i crkvenosti. Kao rezultat ovih iskušenja, mi danas imamo podosta "zbunjenih" vernika koji uzurpiraju pravo da rasuđuju i preispitiju ulogu episkopa u Crkvi na način kako to pravoslavna eklisiološka svest nikad nebi činila. Svedoci smo danas, da mnogi, čak i među monaštvom, krajnje neovlašćeno daju sebi za pravo da prozivaju ugledne episkope Srpske crkve pa čak i samog patrijarha!
Ipak, vernik treba da bude svestan da je spasenje potrebno njemu, a ne Crkvi
Koliko god da je ova vladikina izjava gruba i kao misao možda i nedorečena, ona je u osnovi tačna. Ne radi se tu o pokušaju uvođenja rimokatoličke "nepogrešivosti" episkopata u odnosu na verni narod koji se treba "podjarmiti". Naime, istina je da je Crkvu kao Bogočovečanski organizam osnovao sam Gospod Isus Hristos, svojom žrtvom na Krstu, Vaskrsenjem i slanjem Duha Svetoga na Apostole a sa osnovnim ciljem spasenja ljudskog roda od greha i smrti. U tom smislu treba shvatiti i vladikinu izjavu.
Preporuke:
0
0
34
sreda, 07 april 2010 23:37
Manojlo
Crkva bi drage volje prihvatila da dođe papa. Čak i dalaj-lama da dođe, mi bismo ga prihvatili oberučke. Ali, naš narod, posebno onaj u zapadnim krajevima, koji su ustaše zavile u crno, naljutio bi se na majku crkvu. Ipak, ne možemo mi celog života ići leđima u budućnost. To mora jednom da se završi.
"Sve što je dobro kod drugih, svojina je nas Hrišćana". Ove reči izrekao je jedan od najranijih otaca Crkve, uz to i mučenik po ispovedanju Hrista, postradao u 2. veku - Sv. Justin Filosof. Justin je bio i apologeta vere Hrišćanske koji je u svoje dve apologije ispovedio i protumačio neznabožačkom grčko rimskom svetu 2og veka istinu vere Hristove i time ublažio savremene progone hrišćana. A opet, neodstupno braneći svaki segment učenja hrišćanskog, projavio je samo za Hrišćane svojstvenu istinsku širinu pogleda, koje se ogleda u njegovoj gornjoj izreci. Još je sv. Justin rekao svojim mučiteljima: "Možete nas (hrišćane) ubijate ali nam ne možete nauditi" - strašne i istinite reči koje svedoče o veri Justinovoj i njegovoj utvrđenosti u Hristu i Crkvi, kao i o nepobedivosti Hrista i Njegove Crkve - koju ni vrata paklena ne mogu nadvladati! U tom smislu, odnos pravoslavnih ne sme biti opterećen bilo kakvim strahovima i fobijama od susreta sa "drugima" budući da Crkva ima i obavezu "svedočenja Istine" pred svetom. Nipošto ne smemo padati u zabludu danas u Srbiji sve bučnijih tzv. "revnitelja" a u stvari pseudo revnitelja, "zilota" tj. "starokalendaraca" - "zbunjenih" i zaplašenih ljudi koji su sebi i svom uskom krugu uzurpirali monopol na pravoslavlje, a u stvari propagiraju ( a ne ispovedaju ili svedoče) njihov sektaški oblik "pravoslavlja" tipa "pravoslavlje ili smrt" koji nema nikakve ukorenjenosti u predanju Istočne Crkve!
Naravno, ukoliko istinski želi da se susretne sa Srpskim patrijarhom, rimski papa će morati da se izvine za sve srpske žrtve ustaškog genocida, od tog uslova neće se odustati, to je jasan stav srpske jerarhije iza kojega stoji i vladika Lavrentije.
Preporuke:
0
0
35
četvrtak, 08 april 2010 09:55
gorštak
gorštak
@ Manojlo
Još je sv. Justin rekao svojim mučiteljima: "Možete nas (hrišćane) ubijate ali nam ne možete nauditi" - strašne i istinite reči koje svedoče o veri Justinovoj i njegovoj utvrđenosti u Hristu i Crkvi, kao i o nepobedivosti Hrista i Njegove Crkve - koju ni vrata paklena ne mogu nadvladati! U tom smislu, odnos pravoslavnih ne sme biti opterećen bilo kakvim strahovima i fobijama od susreta sa "drugima" budući da Crkva ima i obavezu "svedočenja Istine" pred svetom.
Jedna je stvar ako se vi ''srećete sa drugima'' kao pojedinac. Na poslu, u komšiluku, na ulici, u školskoj učionici, vi sa katolikom ili muslimanom možete biti komotni, možete se sa njim družiti, sarađivati, voditi teološke rasprave, pa i svedočiti Istinu na kraju krajeva, ako vam je baš stalo.
Međutim, sasvim je druga stvar dovesti inovernika u crkvu, bez obzira što ga privatno poštujete i cenite. Musliman nema šta da traži u pravoslavnoj crkvi pošto nije kršten, ne ispoveda Hrista niti poštuje liturgijski poredak i ako je kulturan čovek on će se toga i sam setiti i neće se nametati kao ''gost''. Kao što ni ja kao pravoslavac nemam šta da tražim u džamiji i sa mnom nešto ozbiljno ne bi bilo u redu ako bih imao potrebu da se molim među ljudima koji se klanjaju Muhamedu.
A upravo je to ono što hoće i Lavrentije i druge vladike - da i im Papa i Muftija i Dalaj-lama uđu u crkvu i da se sa njima ''zajednički mole'' ( što su u Vatikanu valjda već i radili ). To nije nikakav ''susret sa drugima'' već cirkus i budalaština kojom se skrnavi svetinja i navlači Božiji gnev na narod, na šta nemaju pravo ni vladike, ni Sinod, pa ni sam Patrijarh.
Crkva je zajednica i živih i umrlih, dakle istorijsko biće, zbog čega oni koji su trenutno živi nemaju pravo da tako oholo i samouvereno preinačuju nešto u čijem su stvaranju učestvovale sve prethodne generacije, za koje ih mora vezivati osećanje duga ako su istinski hrišćani.
Preporuke:
0
0
36
četvrtak, 08 april 2010 22:56
Darko Stanojević
"Gorštak":
Međutim, sasvim je druga stvar dovesti inovernika u crkvu, bez obzira što ga privatno poštujete i cenite. Musliman nema šta da traži u pravoslavnoj crkvi pošto nije kršten, ne ispoveda Hrista niti poštuje liturgijski poredak i ako je kulturan čovek on će se toga i sam setiti i neće se nametati kao ''gost''. Kao što ni ja kao pravoslavac nemam šta da tražim u džamiji i sa mnom nešto ozbiljno ne bi bilo u redu ako bih imao potrebu da se molim među ljudima koji se klanjaju Muhamedu.
Služio sam (davno) vojsku u Sloveniji i, normalno, povremeno sam/smo imali potrebu da odemo u crkvu i pomolimo se, te i da upalimo sveće. Otišli smo u seosku crkvu i pitali šta se može učiniti po tom pitanju?
Lokalni sveštenik (katolik) nas je pustio da na miru obavimo NAŠ obred i izgovorimo NAŠE molitve u toj crkvi, kao i da palimo sveće za neku priliku. Čak smo dobili dopuštenje da uđemo u komunističkim UNIFORMAMA u crkvu (govorim o ranim osamdesetim godinama), samo je uslov bio da budemo gologlavi, tj. ne nosimo petokraku (što nam, naravno, nije nimalo teško palo!).
Slično sam doživeo u Švajcarskoj, pre dosta godina.
U džamiji zaista nemam šta da tražim, ali SVE hrišćanske crkve su mi podobne i pogodne za obred.
-----
P.S. Čak sam kumovao dvoma pravoslavnim Srbima u katoličkoj crkvi (bila je velika muka u pitanju, odobrio biskup u glavnom gradu te države!), bez ikakvih problema... ali to ovde nije tema.
U Grčkoj je slična situacija isto prošla (mada, jedva!). No, oni su već bliska sabraća.
Preporuke:
0
0
37
petak, 09 april 2010 12:51
Manojlo
@ Gorštak
U svom komentaru povodom intervjua vladike Lavrentija, ja nigde nisam propagirao tzv. "rimski" ili "ženevski" ekumenizam, tj. ekumenizam kako ga shvataju i propagiraju Rimska crkva i protestantske verske zajednice - zajedničke molitve i bogosluženja. Takav stav čak ni vladika Lavrenitije nije eksplicitno izrazio u svojoj izjavi za Kurir, već je samo rekao da ga bije glas da je veliki ekumenista. Vi, međutim, u svom odgovoru na moj komentar upravo aludirate na tu vrstu tzv. "rimsko - ženevskog" ekumenizma, o kojem u Srpskoj crkvi, hvala Bogu, još niko ne govori (osim u negativnom smislu)a kamoli da ga propagiraju. Ono o čemu ja jesam govorio u svom komentaru, a u vezi vladikinog govora o eventualnom susretu sa Papom u Srbiji, jeste upravo pravoslavni Ikumenizam, o kojem je govorio u svoje vreme sveti ava Justin Popović (ja, naravno, ne mogu da se uporedim sa njim ni na kojoj ravni kada je reč o bogoslovstvovanju, niti mi je namera). Pravoslavni ikumenizam je upravo na neki način i sažet u pomenutoj izreci sv. Justina Filosofa: Sve što je dobro kod drugih, svojina je nas Hrišćana!
Vi kažete:
Na poslu, u komšiluku, na ulici, u školskoj učionici, vi sa katolikom ili muslimanom možete biti komotni, možete se sa njim družiti, sarađivati, voditi teološke rasprave, pa i svedočiti Istinu na kraju krajeva, ako vam je baš stalo.
Svedočiti Istinu nije stvar ličnog izbora pravoslavnih, već je to pitanje vernosti Hristovoj zapovesti izraženoj u Jevanđelju: "Idite, dakle, i naučite sve narode..." (Mt.28,19) i ""Oče Sveti! Sačuvaj ih u Ime Svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i Mi. Ne molim se, pak, samo za njih, nego i za one koji Me uzveruju njihove reči radi, da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu." (Jovan 17:11-21).
Preporuke:
0
0
38
petak, 09 april 2010 12:53
Manojlo (nastavak)
@Gorštak
"Hajde dakle, Najsvetiji Oče, primi čeda tvoja, koja su izdaleka sa Istoka došla: zagrli one što dugo vremena behu odvojeni od tebe, a sada pribegoše tvome naručju; izleči one koji su se sablaznili. Naredi da se ukloni svaka prepreka i uzrok spoticanja koji preti delu mira. Dokle ćemo se mi, koji pripadamo istom Hristu ...i koji smo iste vere, boriti jedni protiv drugih i gložiti se među sobom?! Dokle ćemo se mi, koji poštujemo Svetu Trojicu, među sobom ujedati i proždirati, dok jedni druge ne istrebimo i dok nas spoljašnji neprijatelji ne unište?!"
Sveti Marko Evgenik u obraćanju papi Evgeniju na saboru u Firenci (14.vek).
.jpg)
Kurir: Znači, Crkva nema ništa protiv dolaska pape?
Episkop Lavrentije: Crkva bi drage volje prihvatila da dođe papa. Čak i dalaj-lama da dođe, mi bismo ga prihvatili oberučke. Ali, naš narod, posebno onaj u zapadnim krajevima, koji su ustaše zavile u crno, naljutio bi se na majku crkvu. Ipak, ne možemo mi celog života ići leđima u budućnost. To mora jednom da se završi.
Logično pitanje bi bilo DA LI JE OVO MOGUĆE???
Meni jeste a verujem i većini prisebnih vernika, da je OVO moguće. Ovakav intervju!
Znači, da nije "onog tamo naroda u zapadnim krajevima koji su Ustaše zavile u crno", ihaha, davno bi smo se mi "pokatoličili"!!!!!
Pa gde će Vam duša Preosvećeni Vladiko??? Pet puta sam imao čast sa vama da razgovaram. Niste tada tako govorili! Poslednji put 2002.godine kada ste mi Vi lično uručili Vaskršnje jaje na drugi dan Vaskrsa! Aman za aman!
Čestitke Uredništvu NSPM za ovaj preneti intervju, imamo sada temu za narednih pet dana! Pasus po pasus!
A oko vladike Artemija, o pa tu spremam jedno 10 komentara. STRAŠNO!
Odoh sada na Prvu Vaskršnju Liturgiju (ponoćnu), pa se javljam.
Bože praštaj nam!
"Gde će vam duša?", zakočite malo..
Prvu recenicu mogao je da izgovori neko od Titovih birokrata za pokojnog Patrijarha Pavla dok se mucio odrzavajuci srpsku veru i crkvu na Kosovu. Birokratske kombinacije (mozda bi on bio...) ne slazu se sa ucenjem crkve. Nismo mi (niste ni vi u Saboru) to odlucili. Odlucio je Neko Drugi, Bog u Koga verujemo i Kome se molimo.
Drugu recenicu zaista ne mogu da razumem; cak i preosveceni vladika veruje da ce 'kooperativnoscu' sa okupatorom nesto dobiti. Pa, u cemu je to onda episkop srpske crkve po svom svedocenju istine (uprkos svih zala i pritisaka), po svojoj stamenosti i moci anticipacije (predvidjanja) bolji od prosecnog i jako kratkovidog glasaca Borisa Tadica koji veruje da srpski narod sve zrtve podnosi zbog neke nagrade u Evropskoj Uniji, a ne zbog cilja koji je sada sasvim ogoljen - totalne promene nacionalnog identiteta.
Episkop Lavrentije: Crkva će težiti tome da se približi svom narodu, ali neće klečati pred njim. Ipak, vernik treba da bude svestan da je spasenje potrebno njemu, a ne Crkvi.
Ovo shvatanje Crkve kao monopola na posredovanje prilikom spasenja duše je tragično i osnovna samoponištavajuća greška.
Nemogu da poverujem da ovo sve izgovara učenik Svetog Vladike Nikolaja.
Hristos Vaskrse!
Vladika Lavrentije je došao na Zapad prije četrdesetak godina među podijeljene, zavađene, obezbožene i suprostavljene Srbe. Prije toga službovao je po zabitima Krajine. Svuda je okupljao, mirio, misionario, oplemenjivao...Jedan sam od živih svjedoka onog (ne)vremena i djela ovog čestitog monaha. Gdje god se našao On je ličnim primjerom, časnim životom i pregalaštvom činio za svoj narod i njegovu Crkvu sve što je mogao. Ovaj čovjek ima šta da kaže i zna šta da kaže. Pripadam ljudima koji ga cijene i poštuju. Vjerujem njegovim riječima i namjerama.
E sada, da On nije po mjeri kritizera koji sve znaju ali malo šta čine (izuzev zabadanja trnja u zdravo tijelo)...i to je, nažalost, naša realnost.
Episkop Lavrentije: Činjenica je da dolazi sve više mladih episkopa, koji najbolje razumeju današnje vreme. Vreme se menja i svakih deset godina mi imamo drugu situaciju u društvu, a svaka nova generacija ima drugačiji ukus i potrebe.
A gde je ovde svetosavska tradicija kojom se i narod i SPC ponose. Da se svakih deset godina vera prilagođavala drugačijim interesima i potrebama, da li bi to uopšte bila vera. Vera u šta?
Episkop Lavrentije: Crkva će težiti tome da se približi svom narodu, ali neće klečati pred njim. Ipak, vernik treba da bude svestan da je spasenje potrebno njemu, a ne Crkvi.
A ja bio uveren da je upravo suprotno, da su vera, narod i crkva jedno, nerazdvojni. A episkop kaže da će Crkva TEŽITI da se PRIBLIŽI svom narodu. Teško je razumeti i ostati spokojan...
2010. Crkva nema Državu protiv sebe.
Sada se Oci bore između sebe, a poneki, Bogme, i protiv naroda.
Naravno, i ja se slazem, Papa bi trebalo da jednoga dana dodje i poseti Svetu Srpsku Zemlju, pogotovu Kosovo i Metohiju.
Trebalo bi da se sagne polubi tu krvlju napojenu zemlju a potom se izvini Srpskom Narodu za sve grehe koje su Katolici cinili Srbima. Posle treba da ode na Svetu Goru, i tamo se zamonasi i time dokaze da je pravi Hriscanin, a ne samo Katolik.
Katolička Crkva je najveća sekta na svetu, a kako svako ima svoj JUL, unutar te najveće sekte su Jehovini svedoci kao isti. Zar vam se ne čini kada čitate kako Papa papi, da čitate ustvari Kule Vavilonske. I dok svi napadaju Jehovine a brane Hrišćanstvo, nikome da bude jasno da brani upravo ono što misli da napada. Vrlo perfidna igra, ali naučili smo je napamet.
Mi smo, evo, živi svedoci falsifikovanja istorije. Posle svega što znamo o toj kriminalno-zanatlijskoj delatnosti, ne treba da se bude mnogo pametan pa da se shvati kako je falsifikovanje religije delo istog autora, i da je za cilj imalo stvaranje defetističkog mentalnog sklopa. Ono istorijsko, naučili smo i to, ima za cilj opravdavanje biološkog uništavanja čitavih naroda. Ne bih da slikam detalje, samo se treba setiti kako se tome suprotstavilo onih 300 i njihovih i naših, Čokeških, i kako se to radilo onda dok je još bilo pameti. 1389-e se nije služio moleban, nego se prvo čitala molitva, pa potezao mač i štit. Danas to naravno nije civilizacijski. Pragmatično je biti dovoljno ovca i biti dovoljno žrtva, biti ubeđen da si takav nemoćan mio nekome drugom a ne samo onome ko te takvim dresirao.
Da, a o vaskrsu? Pa ovaj srpski narod je odavno slavio uskrnuće ante Christum natum. Pitanje o tome kakvo se sad to uskrsnuće se slavilo, stvarno bi me dotuklo.
Pitanje je šta verni čovek da radi? Kad dođe vreme da antihrist paradira kao Xrist kako ćemo ga poznati? Hoćemo li mu se klanjati ako dođe u zlatnim odeždama, u sjau i slavi? Šta ako većina pođe za njim, a prokažu i raspnu verne? Je li SPC još uvek SPC i kad vladike kažu da im narod ne treba (ako hoće, hoće, a ako ne može i bez njega)? I šta ako se ovde ne radi o jednom vladici, ako je takav i sinod i većina u Saboru? Odgovaramo li mi za naša dela crkvi ili Bogu? Trebamo li se uzdati u crkvu da sačuva veru, kad i sami znamo da je crkva na udaru i spolja i iznutra?
Pitanja je puno, a ona samo izgledaju da više pristaju nekom verskom portalu. Ne verujem da na njih može ogovoriti ikakav portalski propovednik, to može samo svako sam sa svojom savešću razrešiti. A NSPM-u hvala što nam daje informacije koje nam trebaju, a ne laži i obmanu.
I kao što dajemo i delimo, pogotovo za Uskrs, ne zaboravite još jednog našeg prijatelja: NSPM. Link je ispod svakog teksta.
Sveštenik juče na Vaskršnjoj Liturgiji u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Zemunu:"Crkva nisu samo sveštenici, Crkva je sveštenstvo, monaštvo i vi-laos, narod Božiji, čija je glava Hristos." Ovu definiciju sam čuo od nekoliko sveštenika i pročitao na mnogo mesta u Pravoslavnoj literaturi. Sad me zanima kako Preosvećeni Vladika shvata Crkvu i šta znači "Spasenje je potrebno njemu (verniku) a ne Crkvi". Ako je prva definicija tačna onda vladikina rečenica znači "Spasenje je potrebno Crkvi, a ne Crkvi" ili Vladika ima drugo shvatanje u kojem postoji podela na "vernike" i "Crkvu", odakle vodi poreklo takvo shvatanje i na čemu je utemeljeno? (I šta su onda bili Sveti Apostoli, "vernici" ili "Crkva"?)
G.Leo, ovog citata iz Vaskršnje Poslanice sam se odmah setio kada ste postavili ona jednostavna, a STRAŠNA pitanja u Vašem komentaru.
S tim, da na većinu njih već, užasnuti, vidimo ovih dana odgovore svojim očima i ušima, ali izgleda ne smemo sebi da priznamo da je to istina, jer će nam se srušiti jedan od temelja na kome stojimo. :(
Hristos Voskrese!
Episkop Lavrentije: I naša je želja da se tako približimo narodu, ali smo, zbog teških okolnosti decenijama i vekovima, zaostali u odnosu na druge pravoslavne crkve. Želimo da se naši vernici u crkvi osećaju kao u svojoj kući i u tome ćemo uspeti, ako Bog da zdravlja.
''Zaostali''?! – zato što u crkvenim portama nemamo ''internet-klubove'' i ''roler-staze'' za mlade?!?!
Ako stvari budu išle kako idu, 2020. godine intervju sa srpskim vladikama će izgledati ovako:
Novinar: Kako gledate na inicijativu mladih da se kanonizuju DŽon Lenon i Kurt Kobejn?
Episkop: Takva inicijativa će biti uzeta u obzir već na sledećem zasedanju Sabora. DŽon Lenon i Kurt Kobejn dali su nemerljiv doprinos svetskom jedinstvu, miru i toleranciji, oni su postradali za te ideje i mi kao članica Globalne crkve, moramo izaći u susret mladima koji poštuju njihovu žrtvu.
Novinar: Nije mali broj Srba koji protiv toga oštro negoduje?
Episkop: Znate, oduvek je bilo zavedenih i ostrašćenih pojedinaca koji su vukli unazad. Koliko god da ih ima, mi nećemo klečati pred njima, radi dobra naše crkve i budućnosti naše dece. Vi se sećate koliko se prašine diglo oko organizovanja rok-koncerta pred oltarom u katedrali Svetog Save. Ispostavilo se da je reč o grupi ekstremista koji su širenjem populističkih ideja hteli da onemoguće tako plemenit poduhvat koji nam je svima doneo puno radosti. Bili su tu u gostima i Papa i Dalaj-lama i šamani iz istočnih zemalja i divno je bilo gledati srpsku omladinu kako se sa omladinom iz čitavog sveta raduje i veseli na sebi svojstven način. Te minorne ekstremističke grupe moraju napokon shvatiti da je to što čine krajnje bezumno, jer se narod i vera ne brane nasiljem, nego saradnjom sa drugima u duhu socijalnog učenja naše Globalne crkve.
Medjutim biti verujućim Srbinom je dugotrajna Golgota, koja je po mojoj oceni teža i od same Hristove.
Nisam verovao da život bez ikakovog krsta može biti tako ugodan.
Nisam iz zapadnih krajeva. Iz centralne sam Srbije i ne želim da papa i dalaj lama dođu u Srbiju. I još nešto. Ne želim ni ovakve episkope.
G.Lavrentije ovim direktno odseče jednu nogu (kinesku) stolice na koju se popela Srbija.
A ako dođe papa, možemo slobodno sami da odsečemo i onu "rusku" nogu.
Omča nam i dalje stoji na vratu, a ta stolica kljakava...
-----
Samo još da ubedite u to što pričate sluđen srpski narod i osnujete, prirodno, neku stranku koja će imati slogan: "I Evropa i Kosovo".
A, ne... takve već postoje. :(
Jadna li je ova naša Srbije kada su nam episkopi ovakvi. Nije ni čudo da se Crkva nije ni oglasila povodom izdajničke deklaracije o Srebrenici.
PS: Pročitaste li ljudi šta reče Lavrentije o Dalaj Lami. Pa ovo je stvarno neverovatno da Patrijarh ovo podržava.
Nisam ljekar ali imam među njima poznanike i prijatelje pa sam, više puta bivao na njihovim slavama u Himelstiru. Nikada nisam imao takav utisak kao Vi niti sam, iz usta naših ljekara (poznajem najmanje desetak njih) koji su godinama opštili sa Vladikom čuo nešta slično. Zato uzimam sa rezervom i Vašu priču o ulozi Vladike Lavrentija u rusko-ruskim relacijama.
Bio sam stotinu puta u Himelstiru. Vladiku su obilazili najugledniji Srbi iz dijaspore, sa svih kontinenata. Sjećam se i jednog simpozijuma SANU održanog u episkopskom dvoru povodom jubileja Kosovske bitke kada je Vladika ugostio više eminentnih akademika. Govorili su o Vladici sa najvećim poštovanjem i visoko cijenili njegovo djelo. Poštovali su ga i Karađorđevići i Momčilo Đujić i "Zboraši" pa i jugodiplomate.
Kakva je samo ovo izjava?!? Obratite pažnju na boldovane reči. Prvo se tvrdi nešto što apsolutno nije tačno i što Viši Sud u optužnici protiv oca Simeona i Predraga Subotičkog uopšte i ne spominje (ali zato na neupućene ima velikog efekta u negativnom smislu po v.Artemija i njegove saradnike) i zatim nakon te sablažnjujuće "nepobitne" tvrdnje kaže "ako se to dokaže" ???
Gospodine Petre, sve je jasno. Lavrentije je "preteča" ekumenizma u SPC, i ko je malo pratio prilike u našoj crkvi to mu je pozanto. Kao što znate, čak ga je i Irinije Bulović početkom 70-tih "oštro" upozoravao na to što čini.
Uostalom, poznato je da najviše puta boravio u Vatikanu, da je tamo vodio na desetine svojih sveštenika.
Drago mi je, iako je žalosno, da se pojavio ovaj intervju pre Sabora, baš zbog onih "nevernih Toma" koji u slučaju v.Artemija ne vide "ništa", i bespogovorno veruju Sinodu i perjanicama unijaćenja i svakovrsnog poniženja i rastakanja SPC.
Pozdrav.
E, ako je tako, a tako je, ne razumem većinu komentara. Većina kao da nikada nije pročitala Sveta Pisma (namerno u množini). Većina piše kao da je Crkva neka organizacija za brigu o srpskoj politici, politička organizacija a ne duhovni, živi skup svih vernih (ma koje nacije bili). Vernike ponekad tišti to što SPC ne okuplja i druge narode Hristu (setim se odmah nekih monaha došlih u našu Crkvu sa Zapada...). To pojedine mesne Crkve čine, ali nije rašireno. Jer je žalosno i šteta da svi ostali ne budu deo sveopšte zajednice vernih. Kako reče apostol Pavle, "nema tu Jevrejina ili Grka već sve i u svemu Hristos!" :)
Hristos je vaskrsao, što znači da je smrt pobeđena! Svaki hrišćanin koji to stvarno misli i oseća ne pridaje svom mišljenju toliku važnost da sebe postavlja iznad Vladike. A sve Vladike sudiće Gospod kad dođe vreme. Dakle, ljudi, ako hoćete da sebi date pravo da komentarišete misli jednog hrišćanskog Vladike, prvo budite u hrišćanskom duhu... sledite Hristove reči i dela.
Šta je Lavrentije hteo da kaže? U Srbiji, posle skoro šest decenija surove komunističko ateističke diktature, narod počinje da se vraća otačkoj veri i majci Crkvi koja je tu veru u svojim nedrima neiskvarenom sačuvala. Međutim, svedoci smo da mnogi "obraćenici" kao i "neofiti" sa jedne strane ne uspevaju skroz da se očiste "starog" nasleđa i kroz već odavno nametnute kriterijume sada posmatraju i prosuđuju događanja u Crkvi, naravno pogrešno, mimo predanja Crkve, dok sa druge strane, mnogi "neofiti" upadaju u iskušenje druge vrste, naime, najčešće nemajući u porodici tradicionalne primere pravoslavnog poimanja Crkve, u svojoj iskrenoj bogoiskateljskoj potrazi susreću se sa mnogim lažnim i iskrivljenim poimanjima Crkve i crkvenosti. Kao rezultat ovih iskušenja, mi danas imamo podosta "zbunjenih" vernika koji uzurpiraju pravo da rasuđuju i preispitiju ulogu episkopa u Crkvi na način kako to pravoslavna eklisiološka svest nikad nebi činila. Svedoci smo danas, da mnogi, čak i među monaštvom, krajnje neovlašćeno daju sebi za pravo da prozivaju ugledne episkope Srpske crkve pa čak i samog patrijarha!
Koliko god da je ova vladikina izjava gruba i kao misao možda i nedorečena, ona je u osnovi tačna. Ne radi se tu o pokušaju uvođenja rimokatoličke "nepogrešivosti" episkopata u odnosu na verni narod koji se treba "podjarmiti". Naime, istina je da je Crkvu kao Bogočovečanski organizam osnovao sam Gospod Isus Hristos, svojom žrtvom na Krstu, Vaskrsenjem i slanjem Duha Svetoga na Apostole a sa osnovnim ciljem spasenja ljudskog roda od greha i smrti. U tom smislu treba shvatiti i vladikinu izjavu.
"Sve što je dobro kod drugih, svojina je nas Hrišćana". Ove reči izrekao je jedan od najranijih otaca Crkve, uz to i mučenik po ispovedanju Hrista, postradao u 2. veku - Sv. Justin Filosof. Justin je bio i apologeta vere Hrišćanske koji je u svoje dve apologije ispovedio i protumačio neznabožačkom grčko rimskom svetu 2og veka istinu vere Hristove i time ublažio savremene progone hrišćana. A opet, neodstupno braneći svaki segment učenja hrišćanskog, projavio je samo za Hrišćane svojstvenu istinsku širinu pogleda, koje se ogleda u njegovoj gornjoj izreci. Još je sv. Justin rekao svojim mučiteljima: "Možete nas (hrišćane) ubijate ali nam ne možete nauditi" - strašne i istinite reči koje svedoče o veri Justinovoj i njegovoj utvrđenosti u Hristu i Crkvi, kao i o nepobedivosti Hrista i Njegove Crkve - koju ni vrata paklena ne mogu nadvladati! U tom smislu, odnos pravoslavnih ne sme biti opterećen bilo kakvim strahovima i fobijama od susreta sa "drugima" budući da Crkva ima i obavezu "svedočenja Istine" pred svetom. Nipošto ne smemo padati u zabludu danas u Srbiji sve bučnijih tzv. "revnitelja" a u stvari pseudo revnitelja, "zilota" tj. "starokalendaraca" - "zbunjenih" i zaplašenih ljudi koji su sebi i svom uskom krugu uzurpirali monopol na pravoslavlje, a u stvari propagiraju ( a ne ispovedaju ili svedoče) njihov sektaški oblik "pravoslavlja" tipa "pravoslavlje ili smrt" koji nema nikakve ukorenjenosti u predanju Istočne Crkve!
Naravno, ukoliko istinski želi da se susretne sa Srpskim patrijarhom, rimski papa će morati da se izvine za sve srpske žrtve ustaškog genocida, od tog uslova neće se odustati, to je jasan stav srpske jerarhije iza kojega stoji i vladika Lavrentije.
@ Manojlo
Jedna je stvar ako se vi ''srećete sa drugima'' kao pojedinac. Na poslu, u komšiluku, na ulici, u školskoj učionici, vi sa katolikom ili muslimanom možete biti komotni, možete se sa njim družiti, sarađivati, voditi teološke rasprave, pa i svedočiti Istinu na kraju krajeva, ako vam je baš stalo.
Međutim, sasvim je druga stvar dovesti inovernika u crkvu, bez obzira što ga privatno poštujete i cenite. Musliman nema šta da traži u pravoslavnoj crkvi pošto nije kršten, ne ispoveda Hrista niti poštuje liturgijski poredak i ako je kulturan čovek on će se toga i sam setiti i neće se nametati kao ''gost''. Kao što ni ja kao pravoslavac nemam šta da tražim u džamiji i sa mnom nešto ozbiljno ne bi bilo u redu ako bih imao potrebu da se molim među ljudima koji se klanjaju Muhamedu.
A upravo je to ono što hoće i Lavrentije i druge vladike - da i im Papa i Muftija i Dalaj-lama uđu u crkvu i da se sa njima ''zajednički mole'' ( što su u Vatikanu valjda već i radili ). To nije nikakav ''susret sa drugima'' već cirkus i budalaština kojom se skrnavi svetinja i navlači Božiji gnev na narod, na šta nemaju pravo ni vladike, ni Sinod, pa ni sam Patrijarh.
Crkva je zajednica i živih i umrlih, dakle istorijsko biće, zbog čega oni koji su trenutno živi nemaju pravo da tako oholo i samouvereno preinačuju nešto u čijem su stvaranju učestvovale sve prethodne generacije, za koje ih mora vezivati osećanje duga ako su istinski hrišćani.
Služio sam (davno) vojsku u Sloveniji i, normalno, povremeno sam/smo imali potrebu da odemo u crkvu i pomolimo se, te i da upalimo sveće. Otišli smo u seosku crkvu i pitali šta se može učiniti po tom pitanju?
Lokalni sveštenik (katolik) nas je pustio da na miru obavimo NAŠ obred i izgovorimo NAŠE molitve u toj crkvi, kao i da palimo sveće za neku priliku. Čak smo dobili dopuštenje da uđemo u komunističkim UNIFORMAMA u crkvu (govorim o ranim osamdesetim godinama), samo je uslov bio da budemo gologlavi, tj. ne nosimo petokraku (što nam, naravno, nije nimalo teško palo!).
Slično sam doživeo u Švajcarskoj, pre dosta godina.
U džamiji zaista nemam šta da tražim, ali SVE hrišćanske crkve su mi podobne i pogodne za obred.
-----
P.S. Čak sam kumovao dvoma pravoslavnim Srbima u katoličkoj crkvi (bila je velika muka u pitanju, odobrio biskup u glavnom gradu te države!), bez ikakvih problema... ali to ovde nije tema.
U Grčkoj je slična situacija isto prošla (mada, jedva!). No, oni su već bliska sabraća.
U svom komentaru povodom intervjua vladike Lavrentija, ja nigde nisam propagirao tzv. "rimski" ili "ženevski" ekumenizam, tj. ekumenizam kako ga shvataju i propagiraju Rimska crkva i protestantske verske zajednice - zajedničke molitve i bogosluženja. Takav stav čak ni vladika Lavrenitije nije eksplicitno izrazio u svojoj izjavi za Kurir, već je samo rekao da ga bije glas da je veliki ekumenista. Vi, međutim, u svom odgovoru na moj komentar upravo aludirate na tu vrstu tzv. "rimsko - ženevskog" ekumenizma, o kojem u Srpskoj crkvi, hvala Bogu, još niko ne govori (osim u negativnom smislu)a kamoli da ga propagiraju. Ono o čemu ja jesam govorio u svom komentaru, a u vezi vladikinog govora o eventualnom susretu sa Papom u Srbiji, jeste upravo pravoslavni Ikumenizam, o kojem je govorio u svoje vreme sveti ava Justin Popović (ja, naravno, ne mogu da se uporedim sa njim ni na kojoj ravni kada je reč o bogoslovstvovanju, niti mi je namera). Pravoslavni ikumenizam je upravo na neki način i sažet u pomenutoj izreci sv. Justina Filosofa: Sve što je dobro kod drugih, svojina je nas Hrišćana!
Vi kažete:
Svedočiti Istinu nije stvar ličnog izbora pravoslavnih, već je to pitanje vernosti Hristovoj zapovesti izraženoj u Jevanđelju: "Idite, dakle, i naučite sve narode..." (Mt.28,19) i ""Oče Sveti! Sačuvaj ih u Ime Svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i Mi. Ne molim se, pak, samo za njih, nego i za one koji Me uzveruju njihove reči radi, da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu." (Jovan 17:11-21).
"Hajde dakle, Najsvetiji Oče, primi čeda tvoja, koja su izdaleka sa Istoka došla: zagrli one što dugo vremena behu odvojeni od tebe, a sada pribegoše tvome naručju; izleči one koji su se sablaznili. Naredi da se ukloni svaka prepreka i uzrok spoticanja koji preti delu mira. Dokle ćemo se mi, koji pripadamo istom Hristu ...i koji smo iste vere, boriti jedni protiv drugih i gložiti se među sobom?! Dokle ćemo se mi, koji poštujemo Svetu Trojicu, među sobom ujedati i proždirati, dok jedni druge ne istrebimo i dok nas spoljašnji neprijatelji ne unište?!"
Sveti Marko Evgenik u obraćanju papi Evgeniju na saboru u Firenci (14.vek).